008 ili uticaj spoljnih faktora na gubitak inspiracije


Priča o običnom ludilu. To nije moja priča, ali je naslov savršen. Kao neonska reklama trepne u mozgu onaj grafit od pre nekih 20 godina – PROLEĆE JE A JA ŽIVIM U SRBIJI. Leto je a ja živim u Srbiji, toliko godina posle tog grafita. Da li sam ja onda ipak glavni junak za početnu rečenicu? Ili je ovo ipak priča o kolektivnom ludilu? Nemam pojma. Pokušavam već treći dan da napišem tekst dostojan agenta 008, ali ne ide. Totalno sam van svog prirodnog ritma. Ne igram po svom, već mi muziku nameću neke totalno minorne okolnosti – Ivica ne da Maricu, ali bi istovremeno da bude i otac ovoj jadnoj siročadi (zla maćeha u njegovoj bajci ne postoji), Jovan preteča, posiveo od brige za socijalna prava i uslove rada, a rukovodeći se parolom ispisnika mu poznatijeg pod pseudonimom Broj 1 – bolje čitav život živeti kao milijunaš nego sedam dana kao siromah, te sam na trenutak pomislila – aha, evo je zla maćeha (onomad kad je rekao da će Ivici pomrsiti konce i rastaviti ga od Marice ako njega preskoči pri podeli slatkiša sa veštičije kuće). Srećom, nekako su se dogovorili.

Ovaj ogranak cvjećarnice sasvim dobro funkcioniše. Stara dobra sve za jednog jedan za sve nigde nije tako dobro našla svoje utemeljenje, nego ovde. Vlasnici radnjice se fiktivno menjaju, malo se podmlade, smršaju, ofarbaju, ali su realno uvek isti. Zaposlenici – razni debeli šefovi, Jeremije, Grunfovi  vise u radnji, kukaju, ali nemaju čuku da se suprotstave vlasnicima – jer ponekad padne neka veća mrva sa stola, pa dok žvaću okrajke zaborave zašto su onomad otvorili usta, a naivni Alani Fordovi, večiti buntovnici Bob Rok(ovi) na trenutak odnesu neku sitnu pobedu – isceniranu sa najvišeg vrha – ponosni što su ostvarili zakonom zagaratnovani san – jedan za sve.

Jedino je Sir Oliver istinski zadovoljan. Za njega je ova priča istinski raj i sve u njemu je prava sitnica.

I ova vrućina i obilje slobodnog vremena mi ne idu na ruku. Nema priče. Ono što bi moglo da bude priča, nije za priču. Ustanem od računara, zagrlim svog čoveka i on mi ugasi onu neonsku reklamu u glavi sa početka. I bude mi lepo. Dok se jedno od nas dvoje, ne pređe i ne uključi TV. E, onda nanovo krene priča o običnom ludilu, a leto je i živimo u Srbiji. 

Advertisements

O Marina Majska

Bloger, predavač jezika, radoznala, reči - igračke, istraživač formi i mogućnosti izraza...
Ovaj unos je objavljen pod Uncategorized i označen sa . Zabeležite stalnu vezu.

2 reagovanja na 008 ili uticaj spoljnih faktora na gubitak inspiracije

  1. TNT = Tuzno… Naduveno… Trpljenje…
    TNT = Tu smo… Neverovatno… Tupoglavi…
    TNT = Tamo… Nema… Topline…
    TNT = Tamo… Niko nije… Tvoj…
    TNT = Tu… Nada… Tinja
    TNT = Tu… Nebo… Tvori
    TNT = Tradicionalno… Neverovatne… Trenutke
    TNT = To… Nigde nije… Tako
    TNT = To je… Nesto samo… Tvoje
    TNT = To je… Nesto sto te na zivljenje… Tera… … … …

  2. tatjanamb kaže:

    Mozda je ovo tekst koji ostavlja najjaci utisak na blogu :OK:. Za sad.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s