ČEFUR SEM, JOŠ SAMO DA POSTANEM MARINA ABRAMOVIĆ…


Čefur(1) sem, tim se dičim! To ne može biti svak΄! Odnosno, to može biti svak(o) ko drugačije misli, drugačije priča, drugačije se oblači… jednom rečju onaj koji se razlikuje od većine. Čefur sam, još samo da postanem Marina Abramović, pa sam na konju! Ili još bolje, da postanem kao ona, ali zadovoljniji.

Svi smo mi negde „čefuri“, ili „ćefuri“, ili „česi“, ili „šiptari“, „srbi“, „hrvati“, ili „cigani“, „crnci“, „pederi“, „seljačine“, „majmuni“, „kurve“, „švabe“, „južnjaci“ ili „jugoslovenski provokatori“(2). Neki put smo zbog toga što nosimo kratku suknju, drugi put što nosimo dugu kosu ili se molimo nekom petom bogu, treći put ako kačimo zlatne lance oko vrata ili stavljamo tatue svuda, bušimo noseve ili još intimnija mesta minđušama, ili dolazimo kasno kući crvenih ušiju od vina i poljubaca. Svi smo mi neki put neshvaćeni prognanici većinskog društvenog okruženja, socijalni otpadnici koji ne pripadaju glavnoj struji oko koje se događa takozvani „život“.

Sveštenik ne treba krst, rekla je jednom prilikom Marina, kao što, rekao bih ja, umetnik ne treba zid između sebe i sveta koji ga okružuje. Kao što nijedan čovek ne treba ogradu satkanu od predrasuda, nerazumevanja, podsmeha i vređanja, samo zato što je ćorav, ili grbav, ili ćelav… Samo zato što nije kao svi ostali, ili bar nije kao većina. Samo zato što ima višak kilograma ili manjak pameti. Pa ko ima tapiju na pamet, pitala bi se moja mama? Ljudski je grešiti, ali i kajati se i (o)praštati.

I Marina je nekada bila ćefur, bila istočnjak na zapadu, bila komunista u kapitalizmu, bila gola među obučenima! I još se bičevala, rezala i gledala ljude u oči! Toliko ih je dugo gledala dok nije postala njihovo ogledalo. Dok nije postala zvezda! Bez povlačenja! Bez predaje! Ovde i sada! Preko svih zidova! Preko kineskog zida(3). Bez vremena. U ovom momentu. Evo sada! Kada vreme postaje umetnost. Koncentracija. Posvećenost. Predanost. Predaja tela, predaja vremena. Bez odstupanja. Bez kompromisa. Potpuno! Dodir suza i umetnosti. Trenutak kada se sve umiri u ovom ludom svetu gde se broje sekunde, gde je brzina imperativ. U ovakvom svetu koji ne trpi razlike, pa makar one bile razlike u tempu života. U ovakvom vremenu „ne raditi ništa“, a dodirivati ljudske sudbine. Uporno. Svaki dan, sedam i po sati meditativnog uspravnog sedenja(4), cela tri meseca, šest dana u sedmici(5)! Oči u oči. Kao što je ona.

„Artist is presetnt“ – je naslov izložbe, ali bi mogao da bude i naslov koji svaki čovek nosi na čelu. „Umetnik je prisutan“ ili umetnost je prisutna, i mi kao božja kreacija smo tu. Gledaj me, ja ću gledati tebe i tako ćemo otkriti sebe sebi. Spojićemo se u jastvu. Spojićemo nespojivo, Spojićemo bol i milinu, tradiciju i avangardu, suze i smeh, emocije i…

Pored suza, dok sam gledao dokumentarac, gledao sam i sebe u potrazi za slobodom. Sebe kao izobčenog i prognanog. Sebe kao beskompromisnog. Sebe koji ne odstupa. Kao vojnik, kao disident. Kao onaj koji sve ostavlja, sve raskida. Onaj koji je veran svojoj zvezdi, koji sledi svojoj želji… Ali i onaj koji je nesrećan. Koji svoju sreću traži (i) u stvaralaštvu. Ili beži. Na sreću, ili na žalost. Koji se menja, preobražava i transformira. Kao i ona.

Ona nema brak, nemam ni ja. Ona nema decu, nemam ni ja. Ima samo brata u Beogradu. Skoro kao ja. Da li je, i gde je tu umetnost? Milioni po celom svetu se pitaju. Sedamsto-pedeset-hiljada (750.000) ljudi je došlo da vidi njenu izložbu. Hiljade ljudi su sedele ispred nje i gledali je. Brisali su granice između privatnog i javnog, i pitali se – gde je granica između umetnosti i ubistva, između mesije i varalice? Kreativnost je ostajala bez gaća, bez hrane, bez vode, bez vazduha, bez straha… Ljudi su stajali kao bez kože, kao bez prava, kao bez reči, kao bez pažnje… Kao da su druge vere, kao da su im iz utrobe iščupali slavu i izmozgali ego. Nema prošlosti, nema budućnosti, samo sadašnjost.

Marina viče u svom manifestu: – Ne ubiti drugog umetnika! Ne prevariti drugog umetnika!… A ja vičem: – Ne varati sebe! Budite to što jeste. Ne odstupajte u svom (umetničkom) izrazu. Ne odstupajte u deljenju pristnosti i u traženju granica mogućeg. Univerzum ili Bog nas je stvorio. A on valjda zna šta radi!

Ćefuri svih zemalja, ujedinite se!

—–

(1) Čefur sem (slo) / Ćefur sam (srb). Ćefur = pogrdan naziv za „južnjake“, odnosno za sve ljude koji su došli u Sloveniju iz bivših jugoslovenskih republika.

(2) Tim atributom je jedna američka novinarka okarakterisala izložbu, odnosno predstavljanje Marine Abramović (trenutne kraljice ili babice preformansa) u „MoMA-i“ 2010 godine (Moderna galerija/muzej u Njujorku – The Museum of Modern Art, New York).

(3) Jedan od njenih projekata je bio i taj da zajedno sa tadašnjim momkom hodaju jedan ka drugome tri meseca po kineskom zidu. On sa jedne i ona sa druge strane. Do konačnog spajanja ili razdvajanja.

(4) Opaska autora članka, to jest mene: Mene već posle pola sata uspravnog sedenja počinju leđa da bole. Krenem da se vrpoljim, češkam i pomeram. Posle sat, dva, moram da ustanem i prošetam, inače sam sledeći dan razdražljiviji nego što jesam :).

(5) Op a: Na „istoku“ se slične stvari dešavaju na ulici. Na „zapadu“ ljude poput Marine Abramović stavljaju kao petnaesto svetsko čudo u muzej, što nikako ne umanjuje njen lični podvig i naravno umetnički iskaz. Više ukazuje na razliku i na sveukupno stanje duha i svesti zapadne i istočne mislenosti.

—–

Fotografiju „u kadi“ je napravila Petra Petan, a fotografiju „između dva anđela“ je napravila, zajedno sa mnom, Maja Šivec. Druge dve fotografije od Marine Abramović sam uzeo sa interneta.

Advertisements

O Branko Baćović

Pisac (proza, poezija), dizajner, fotograf, glumac, muzičar. 4 višejezične pesničke zbirke / 18 samostalnih i 3 kolektivne izložbe. Dobitnik više nagrada i priznanja iz oblasti grafičkog dizajna i književnosti. Više na: Transformation Blog i Transformation Art.
Ovaj unos je objavljen pod Razmišljanje, Umetnost i označen sa . Zabeležite stalnu vezu.

16 reagovanja na ČEFUR SEM, JOŠ SAMO DA POSTANEM MARINA ABRAMOVIĆ…

  1. Povratni ping: ČEFUR SEM, JOŠ SAMO DA POSTANEM MARINA ABRAMOVIĆ… | Друштво Српска заједница

  2. Povratni ping: ČEFUR SEM, JOŠ SAMO DA POSTANEM MARINA ABRAMOVIĆ! « Transformation

  3. Eh naša prednost je u samom startu, jer pored toga što smo „čefuri“ smo uvijek i nešto još.To nešto
    neka svak pronađe u sebi, a ja sam bio i ostao vječni južnjak.Hvala ti Bože, šo me tako darova.

  4. dudaelixir kaže:

    Gledala sam emisiju o Marini Abranović i videla deo onoga što je ona uradila. Neobično je, nesvakidašnje, mora se priznati. No, neko to voli, neko ne, nekome se dopada, neko je pljuje, ali joj sigurno nije bilo lako da je priznaju za umetnika.
    Naravno, poruka ti je na mestu, skroz! ŽIVELI UMETNICI, jer uz njih, bilo koje vrste, život je svakako, lepši! 😀
    Srećno ti Badnje veče i Hristos se rodi! 😀

    • E, ona je orala ledinu… I samo onaj koji je radio u inostranstvu može da oseti kako je to biti, što naš narod kaže, „u tuđini“. Svako to subjektivno doživljava… uostalom kao i ona…

      Tako da ovde nije apel samo na umetnike… nego na sve one koji ne prihvataju „one druge“ da se potrude da ih na neki način prihvate… pošto je svako u nekom određenom trenutku u životu neprihvaćen… A ti trenuci… nisu baš lepi…

      Vaistinu rodi…

  5. malabreskva kaže:

    Kakve god pogrdne ili nakaradne nazive kacili oni koji ne razumeju, svi mi LJUDI isti smo u teznji ka lepoti ka smislu i ljubavi. ranica nema, a prave ih ograniceni. pozdrav

  6. malabreskva kaže:

    malabreskva kaže:

    07/01/2013 u 12:41 pm

    Kakve god pogrdne ili nakaradne nazive kacili oni koji ne razumeju, svi mi LJUDI isti smo u teznji ka lepoti ka smislu i ljubavi.Granica nema, a prave ih ograniceni. pozdrav

    • Pa obično to prave isfrustriran i uplašeni…

      Za razliku od njih… oni koji se ne osećaju ugroženi… njima granice i ne trebaju… oni su sigurni u sebe… sigurno koračaju i puštaju druge da oni to isto rade.

  7. Smiljana kaže:

    E pa Branko bas bi bilo steta da ovo nisi podijelio sa nama.
    Svaka ti cast ¸“cefuru“ 😀
    „Ćefuri svih zemalja, ujedinite se!“ Cuo te Bog junace!
    U zdravlju pisao mnogo godina, pa makar i kao „cefur“
    vazno je da mi znamo sebe cijeniti i boriti se u svom poslu,
    a Marina nam je pravi uzor za to.

  8. masazatijana kaže:

    Hm, i ja mu dodjem kao „ćefur“ i ja mu dođem sa juga iz Kruševca i mi se tako osećamo u odnosu na Beograd „južnjaci“ i uvek nekako sa nipodaštavanjem govore o nama. Bitan je stav, nikad se nisam tako osećala i ne dozvoljavam da neko pokopa moj ponos, kao živog bića kome je kao i svakom drugom dato da može slobodno živi ispod ovog nebeskog svoda! Zato sam i jedininstvena i tako se ponašam, osećam i ja jesam to, bez obzira na epitete koje nam prikačinju 🙂
    Mene je ovako ovaj tekst inspirisao 🙂

  9. Pa svi mu neki put, nekada dođemo kao ćefuri… Da li u školi, da li na poslu, da li kod rođene kuće…

    Ja sam iz Beograda, i ne mogu da tvrdim da nismo sa nipodaštavanjem govorili o „južnjacima“, jedino mogu da kažem da u mom društvu to nikada nisam primetio. Ali, bilo kako bilo, dođe uvek trenutak (pre ili kasnije) kada se svako nađe u takvom položaju. Dobro je da ga prepozna i da takvu vrstu „ludila“ ne širi dalje.

    Ostani jedinstvena, jer kako mi sami sebe cenimo nam niko ne može uzeti!

  10. Povratni ping: TREĆI SVETSKI RAT JE POČEO! | Fabrika Blogerskih Ideja

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s