Без дна


        Не, то није проблем са четом који људи имају на фејсу. Не представља он мени толики проблем колико зимски ветар који тера језу у тело. Него, не би он био ни толики проблем да га не чујем, и још горе осећам како улази кроз сваку шупљину прозора.  Што би рекао мој стари, нека дува сине, и мени дува са свих страна. Па сад, то би се могло протумачити  на више начина, али ако узмемо у обзир да смо ми озбиљан народ, мислио је на то да му бије промаја са свих страна. Што кроз главу, што кроз џепове.
           Чини ми се да смо некако и навикли да крпимо рупе. Такав нам је систем. Сад, не знам ти ја много око тог система, нити знам Слобу, нити Тита. Нити један нити други режим. Искрено, и не занима ме баш много, али колико сам могао да схватим из прича старијих, пљувани су и један и други, и ником није било лепо. На крају, коме је ишло увек добро, иде и сад, коме није, навикао се на такав живот па гура некако. После је стигао и Тадић који нам је свима нану нанину (е, не знам ни то зашто, и то причају људи). Њега знам (са тва), али нисам се бавио политиком државе па не знам где је он на тој лествици олоша.
*

     Елем, рупе… Рупе за голф, рупе у прозору,  у џеповима, на фармерицама ( то је сад већ прешло и у моду), рупе у јабукама, шљивама, на патикама, у глави,  на телу, на путу, у ситу, у систему (оном државном), у систему2 (оном космичком), озонске… И целог живота се сусрећемо са неким рупама, прате нас свуда. Ситне,тесне, крупне, суве, влажне, коцкасте, округле, тамне, светле,  чисте, запушене и ко зна још какве.

            Стално неке рупе. Живот нам је сачињен од поклапања и угуравања. Постоји нека тајна универзума у њима.

           Је л нам значе? Па не знам, ваљда. За продужетак врсте, свакако. Ако се упознамо са чињеницом да смо једни од најгорих народа са функционалним знањем (да не кажем да смо међу најглупљима), питам се да ли се исплати тај продужетак наше врсте, мислим, чему? Ионако смо у ђубрету до гуше. Него ајд’, таки смо. Биће да тако треба.

           Са друге стране кроз шта ћемо да гледамо, где ћемо да се провлачимо без њих? Како ћемо да кажемо Мора да постоји нека рупа у систему, како бисмо се провукли кроз разне обруче које мајка Србија немилосрдно стеже. Значи, два- нула за нас.

           Рупе на путу- шта је по дифолту, то је нормално. Све што је нормално, није необично.  Дакле, које рупе на путу?

           Рупе (црне)- преживели смо n соларих олуја, m смак света и š других глобалних проблема. Сем тога, у сваком филму о смаку света, радња истог је смештена у Америци, дакле неће код нас. Нема ни разлога да буде. Нисмо ми (Срби) ти који буше рупе (црне) у потрази за црним златом. Па нисмо ми тако глупи да наседнемо на неке приче светлосних година далеке. Где је ту црно на бело, је л то доказано да постоји? Не волим, али морам да кажем,  А где је печат? Поен за људе.

           Да не подвргавам сваку рупу филозофском тестирању, ми побеђујемо. Хе, па не може бре нешто тамо, је ли, шупље против нас, ми смо небески народ. Ми смо непобедиви. Србин од свега направи добро. Једино нама је УВЕК добро. Је л ти не ваља првенац? Што бринеш, Први се мачићи у воду бацају.  Постигао си успех при првом путу? По јутру се дан познаје! Браво!

          Осим када смо последња рупа на свирали, е тад смо га баш угасили, што смо у већини случајева.

           Немамо ровове, вулкане, гејзире нити било шта слично. Рудници се не рачунају. Затворени су. Не раде.

          Рупу можемо гледати на вишесмислени начин. Како год да нама одговара. У сваком случају, требали бисмо мало више обратити пажњу на рупе у нашем свету. Колико год безазлено звучало, сваки наш поглед ће у скоро сваком тренутку регистровати бар једну рупу, занимљиво, зар не? 🙂

И ето, ја испричах целу филозофију о рупама, док се обучен у два дукса, и прекривен розе ћебенцетом мрзнем пред лап топом у пола 3 ноћу. Навлачим рукаве преко дланова док слушам симфонију високих тонова који долазе из разних рупица на прозору. Дефинитивно ће сутра радити трака, она широка!

Advertisements

O Слободни Уметник

Дипломирани инжењер Електроенергетике. Писац поезије и прозних текстова.
Ovaj unos je objavljen pod Razmišljanje i označen sa , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s