Pupoljci u nama ili nek’ komšiji dugo poživi krava!


Proleće je zamahnulo čarobnim štapićem i polako krenulo da otvara zaspale pupoljke.

Vreme je, napisala sam pre neki dan na svom blogu, iako nisam neko ko može da bude vođa promene možda mogu da budem vođa buđenja! Vreme je jer i dalje verujem da u svima nama postoji pupoljak dobrote koji može i treba da se probudi i rascveta. Ovaj život zavisi samo od nas. Budućnost svih nas zavisi samo od nas!

Danas sam zaprimila dve prijave o sumnjivom ponašanju komšija. Jedan je potencijalni palikuća (iako nikad ništa spalio nije „pretpostavlja se“ da bi mogao), a drugi je „ugrožavajućeg izgleda, niskih higijenskih navika i prilično zapušten“.

„Palikuća“- Došao je u posetu ocu, koji je star i već 2 meseca u bolnici. Nije naš državljanin, nema zdravstveno osiguranje, slab je i slomio je ključnu kost. Mislite li da je opasan ili da mu nije dobro? Šta bi bilo da je neko od komšija prišao sinu svog bolesnog komšije i ponudio mu ručak za ova dva meseca? Pobogu zar je to tako teško? 😦

„Zapušteni komšija“- Dekica, svojih preko 70 godina. Ne zna tačno. Sam. Nigde nikoga. Spominje sina- ne zna tačno gde je. O ženi priča kao da je živa…a nije 😦

Pa dobro, da li je naša solidarnost svedena na „NEK KOMŠIJI CRKNE KRAVA“ ili to možemo preokrenuti u „NE DOZVOLI DA KOMŠIJI CRKNE KRAVA“?

Šta bi bilo kada niko ne bi prijavljivao „sumnjive i potencijalne komšije“ nego sa njima progovorio, pomogao im, pa makar delio i zadnji komad hleba? Ko je u ovom društvu odgovoran za naše otuđivanje i ovakvo ponašanje?
Primećujemo li ljude oko sebe? Ali stvarno?

Poskočila sam od sreće kada sam videla priču o solidarnoj kafi, ali verujte ima ljudi koji su otišli dalje! Pogledajte!

http://kioskpages.com/solidarnaklopica

I znam da ima skeptika koji će reći svašta loše, ali zar ne vredi probati? Zar je tako teško pridržati vrata starijima, zapitati komšije u prolazu kako su, ili ispeći palačinke, kiflice i preneti do susednih vrata po koji komad?

Ne dozvolite da se samo zgražavamo i čudimo kada se dese tragedije poput ove poslednje. Možemo se vaditi na vlast, političare, sisteme i šta sve još ne. Niko nije i ne radi sveobuhvatno sa povratnicima sa ratišta i njihovim porodicama. Niko stvarno ne pomaže starima i bolesnima. Niko nije sam od sebe uzeo alat i popravio neko igralište….

Pa zar nam za sve to trebaju političari i vlast?
Ili možemo i sami da se okrenemo oko sebe i obratimo pažnju na ljude iz naše okoline? Budimo ljudi, budimo komšije! Svima će nam biti bolje i lepše!

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod Razmišljanje i označen sa . Zabeležite stalnu vezu.

5 reagovanja na Pupoljci u nama ili nek’ komšiji dugo poživi krava!

  1. Jes…

    Sviđa mi se video… onaj sa naočarima… mnogo… Kako neki put drugačij pogled na svet… MENJA SVET… Slažem se… mi samo kao nešto čekamo… da dođe neka vlast i da nam pomogne da bolje živimo… da nam očisti dvorište i da kaže komšiji ZDRAVO… Mada nam za to ne treba nikakva vlast… OSMEH nema granica… i dobra volja… Ide čak i preko susedovog praga 😉

    http://thetransformationblog.wordpress.com/2013/04/21/dizajneri-bogovi-a-komsije-robovi/

  2. Super video… zaboravih da kažem…
    Da… menjanje nas samih je najteži posao u jednom životu…
    Lakše je ratovati…
    PS Inače ja neke tvoje videe povremeno objavim na mojoj/našoj poslovnoj strani http://www.pozitivnaenergija.si

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s