PITSKAMATERINA (+video)


foto_pitskamaterina

Odmor je jedna divna stvar – rekoh sam sebi – samo da nije ovoliko vruće, samo da nije ovolika gužva na plaži, samo da mi preplanuli crnci i zagoreli belci, svaka dva minuta, ne nutkaju: đinđuve, krofne, patike… itd… itd.

*

–       Pa zašto nećete gospodine?

–       Neću, ne jede mi se  – uljudno odgovaram, a u sebi mislim – šta te bre boli Đoka!

–       Kako to da vam se ne jede, pa sveže su? Evo, samo za vas, dve za cenu jedne.

–       Ne, hvala.

–       Zašto, pa jel vam se ne sviđaju?

–       Ma sviđaju mi se ali nisam gladan – odgovaram malo neuljudnije, a u sebi mislim – ma sviđaju mi se moj k…, ko zna koliko muva je sletelo na njih dok si ih ti svojim dlakavim i znojavim ručerdama delio tom prašnjavom hvataljkom.

–       Pa ogladnećete kasnije, ajde uzmite, vidite kako su lepe… k’o vaša žena. Jel’ ono vaša žena?

–       Jeste.

–       Pa niste vi mutavi, znate da izaberete – nasmejao se prodavac, dok mu je na suncu blistao zlatan zub. Gledajte ovako – nastavljao je svoju marketinšku kampanju – plivanje, sunce, more, seks… tako da mora da ste umorni, i vi i ona… dobro ako nećete vi uzmite krofnu za nju.

–       Neću hvala, spava.

–       Aaaaaa, imali ste burnu noć. Sigurno će biti gladna kad’ se probudi.

–       Gledao sam ga i psovao, al’ u sebi. – Neće, moronu jedan. Jedino će biti gladna moje i tvoje krvi ako je probudim zbog jučerašnjih krofni.

–       Uzmite ovu sa džemom. Žene posle dobrog seksa više vole džem.

–       I šta voli vaša žena?

–       Moja? Moja više voli čokoladu. Nisam tako dobar u krevetu kao što ste sigurno vi – probao je da mi se dodvori. – Evo, jednu sa džemom i jednu sa čokoladom za euro-i-po.

–       Neka hvala.

–       Pa stvarno nije u redu godpodine! Deset minuta pričam, a vi nećete ni jednu.

–       Pa odmah sam rekao da neću.

–       Rekli ste da niste gladni. Ajde bar uzmite jednu za dva eura.

–       Ne, hvala – rekao sam počevši da gubim strpljenje –  jebemliga šašavog hoće li me pustiti na miru – mislio sam u sebi –  i šta on misli, da ja ne kapiram da ’oće da me zajebe za pola eura, e neće moći!

–       Baš ste bezobrazni! – odbrusio je, podigao svoje krofne, koje je držao na pladnju, na vrh glave, ko zastavu na jarbolu, i odjedrio plažom.

Nije prošlo ni pet minuta.

–      Ver ar ju from? – upita me preplanuli crnac.

–       From Serbia.

–       Aaaa, najs Serbia, najs pipl, najs vimen! Du ju vont zizibizi?

–       No tenks, aj olredi hev majn – sa ponosom sam pokazao svoju narukvicu.

–       Ok, ok, najs, najs – Pružio mi je pesnicu koju sam morao da udarim i otišao dalje.

Kroz manje od pet minuta.

–       Ver are ju from? – upita me drugi crnac.

–       From Slovenia – malo iznerviran odgovorih.

–       Aaaa, Slovenia, najs kantri, najs pipl, najs vimen! Du ju vont Najke?

–       No tenks.

–       Jo men – reče on meni.

–       Jo men – rekoh ja njemu dok je odlazio.

Kroz malo više od pet minuta.

–       Ver ar ju from?

–       E, jebote patak – pomislih, ovi nisu normalni – From Pichka materina! – odgovorih.

–       Aaaa, Pitskamaterina, najs kantri, najs pipl, najs vimen! Aj nou, meni pipl from der. Aj em from Džamajka men. Aj hev stadi in Pitskamaterina.

–       Rili!? Aj lajk Pichkamaterina tu, bat aj livd meni jers agou. Nau aj liv in sam ader kantri – probah da pojasnim stvar.

–       Is dis jour vumen?

–       Jes, bat ši olvejz tok det ši daznt bilong to mi – probao sam da budem duhovit.

–       Is ši olso from Pitskamaterina?

–       Jes, lajk meni pipl on dis najs bič.

–       Du ju heve bičis in jour kantri.

–       Jes, vi hev, iven mor then Gris, a spešili in Silikon veli*.

–       Jes men, Dorćol bičis ar najs.

–       Pa ti si, pička mu materina, stvarno studirao u Pitskimaterini!?

–      Jesam čovek, lepo sam ti rekao da jesam. Pa nisam pao s palme ako sam s Džamajke. Jeste da sam crn, ali nisam glup. Nego, hoćeš ti da uzmeš jedan ovaj malo crn kukuruz? Evo, za tebe, maj frend, za samo dva evrića.

–       Dobro – pogledao sam ga onako zbunjeno i postiđeno, odmah izvadio dva eura i uzeo kukuruz.

Nasmejao se tako da su mu beli zubi zasenili plažu, pružio mi je pesnicu koju sam udario, kako to nalaže Džamajka kultura, rekao nešto u stilu Jo men i otišao dalje. Još dugo sam ga čuo kako peva – Ku-ku-ku… onli for ju… ku-ku-ku… van juro…  ku-ku-ku… onli for ju… ku-ku-ruz… van juro!…

_______________

*Deo Beograda (opština Dorćol) poznat po gomili kafića u kojima izlaze devojke sa velikim silikonskim grudima.

Priča: Branko Baćović

Advertisements

O Branko Baćović

Pisac (proza, poezija), dizajner, fotograf, glumac, muzičar. 4 višejezične pesničke zbirke / 18 samostalnih i 3 kolektivne izložbe. Dobitnik više nagrada i priznanja iz oblasti grafičkog dizajna i književnosti. Više na: Transformation Blog i Transformation Art.
Ovaj unos je objavljen pod Satira i označen sa , . Zabeležite stalnu vezu.

4 reagovanja na PITSKAMATERINA (+video)

  1. Seka kaže:

    Hvala Ti na ovoj priči.
    Izuzetna.

  2. Marina Majska kaže:

    Čitam ukućanima… tople uspomene u ove hladne dane i uživamo… 🙂

  3. Haha… baš je stvarno bilo toplo… i lepo… i ludo… kad se samo setim… Zezanje!

    Jedva čekam skijanje 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s