Открављен


Открављен 1

Први зраци сунца стигли су до мене
и крв је поново јурнула кроз вене.
Крв је учинила да се заруменим
па сам почео од топлоте да шеним.

Волим то сунце, чак и те зубе
ујутру знају најлепше да љубе.
Раширеног загрљаја прима ме у себе
и не да да његово чедо озебе.

Топлина ме обузима, то је тако лепо
овај дар са неба, чувам к’о нешто свето.
Пружам руку к’ њему, па шта буде
ал’ још је савршено недостижно за људе.

У слику се претвара на самом крају
када све чаролије најлепше нестају.
Склапам очи и верујем, ова бол ће проћи
Новог јутра, моје сунце ће поново доћи.

 

Advertisements

O Слободни Уметник

Дипломирани инжењер Електроенергетике. Писац поезије и прозних текстова.
Ovaj unos je objavljen pod Poezija i označen sa , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s