Lagani dunavski valc – ili vrelo letnje zavođenje (reda) rekom

Šta ćemo ovog leta da radimo?

More?

Ma, ne bih… više bi mi prijalo malo drama i zezanja – Dunav je, ipak,  moje more ili, ako baš hoćeš, naše ljubavi, pa sam mislila…

Песничка душа

      Од када сам joj показао моју безимену збрку песама из детињства, једноставно не престаје да ме задиркује стихом: ,,Прва обавеза на селу је башта”. Веома глуп и бесмислен стих који у песми стоји као црна овца… веома црна. Састављена од мноштво смешних и помало симпатичних песмица, моја свеска у малим линијама  личила је више на сваштару, пошто сам поред сваке песме лепио (или цртао) слику која је у повезаности са песмом. Смеје се она, смејем се и ја. Каже: ,,Марко, имао си веома бујну машту”. Без поговора се сложих.

    Ово су само неки од стихова:

,,Моја мама има сјајно око, што лети на небу високо”

,,Љубав је као велики парадајз, за то треба да будете много добри гајз”

,,Мала Меги прави шоу, Хомер не зна шта да ради док не каже Доу”

,,Прстења има разних врста, кад их имаш окачиш их до последњег прста”

,,Титаник је био велики брод, у њега је стао сваки род”…

Povuci me za rep!

Nije leto samo vreme za dijete i farbanje tela (suncem, sprejevima 😀 i kremama). Ko više i gleda u kupaće kostime i jel to ovogodišnji model ili ne? Samo se telo računa, kao bilo koja roba na pijaci. Zato valjda mnogi, da bi se bolje prodali odlučuju da telo ukrase na različite načine. Gledala ja gledala, pa sve nešto smišljala kako bih svoje (zmijsko 😛 ) telo ukrasila nekom tetovažom.

Muke su to… ne znam ni gde bi raspalila tetovažu ni šta bi… totalno neiventivno sam pristupila ideji. Ništa ono: flešnula mi ideja i ja paf! na tetoviranje! Nisam ćutljiva pa da umesto poruke u boci pišem po sebi romane… Horoskopski znak otpada – vaga. To mi kao da tetoviram plan stana ili kućne aparate sa objavom za komšiluk: kupila sam frižider! Da tetoviram imena voljenih, ljudi će reći vidi senilne: ispisala imena da ih ne zaboravi (morala bih dodati i brojeve telefona pa da budem hodajući adresar!)
😛
I tako… imam ideju i nemam ideju… U hladu kažu da je 40 stepeni, ko bi sad i imao ideje sem da se rashladi?

Babin život i priključenije 1

Dođem ja neki dan kod svoje babe. Samo da naglasim da je nikad nisam zvala “baka” već oduvijek baba. Ne bi joj ni stajalo to “baka” jer je ona prava baba – priča previše, sve je zanima, odlično kuva ali ne zamara ljude oko sebe sa tim, samostalna (vidjećete kasnije šta mislim pod tim), prgava, ponekad i svadljiva, pije tablete za živce (kaže, ohlade joj se noge pa mora) ali pored svega toga prava je mudrijašica.

Od kako je đed (đed je isto oduvijek bio đed, nikad “deda”, “deka”, djed”…Bože sačuvaj) umro, baba je sama pa se baš obraduje kad dođem. Pokucam ja, jer je baba stalno zaključana od kako je sama jer ima raznih lopovluka na ovom svijetu, vidjela na Dnevniku.

Eto ti nje, otvara. Izljubile se mi, obradovala se ona, čak se malo i “popravila”.

Kako sam pocrnela… ali ne od muke :S

Evo, leto gotovo na kraju a ja nikako da pocrnim. Možda tek  malo…

Šta sve nisam radila ne bih li grešna izgledala preplanulo.  Prvo sam se mackala kakao buterom pa izlagala suncu, jela šargarepu, kajsije… crnu čokoladu…  Ma džaba!

Kad gle čuda… Izmisliše Air brush 

VRUĆI LETNJI SEKSI IZAZOV

More i mornari, banje i švaleri, planine i orlovi, reke i somovi, terase i osmesi, splavovi i ćevapčići… Leto je brate, leto… i to globalno vruće, i kao takvo, puno bretela, pozerskih mišića, pivskih trbuha i dugih nogu koje negde iza raščerečenog žbuna plešu svoju prvu, petnaestu ili stotu ljubavnu ili neku drugu priču ovenčanu ispečenim leđima od sunca i nogama prepletenim sitnim ubodima komaraca preciznim poput štepa babine Singerice. Sve se talasa ili topi, u ušima zuje dečji uzvici a na čelu se presijavaju kapljice od znoja bilo da imate klima-uređaj, tetkinu lepezu ili palmin list.

SLOVENIJA U MOM SRCU, BUBREGU I JETRI

Sećam se, kada su se Slovenci otcepljivali od mrske im Sosijalistične Federativne Republike Jugoslavije, da su govorili kako će ih njihovih četiri miliona ruku odvesti u bolje sutra. Četri miliona ruku! Vau! Četri miliona nogu! Vau! Nažalost, dva miliona dlakavih. Ali dobro. Opet je ostajalo onih dva miliona, ili pedeset posto, lepših. Ma pravi mali raj, kažem vam. 

Dakle, činilo se da je ovde, ispod Alpa, super i da će veoma brzo, uz pomoć tih vrednih ruku, postati pravi mali raj na zemlji – prava mala Švajcarska – kako su govorili. I postali su! Doduše samo pedeset posto, ali nema veze. I to je nešto. Neko nije ni to. Neko je izgubio (pogotovo na ovim našim prostorima) i mnogo više. Znači, od malog raja i od male Švajcarske, ostala je samo – „mala“.

Дама

            Изгубљена врста особе женског пола, која по сталежу припада искључиво џентлмену. Она заводи, фасцинира, одише нежношћу и љупкошћу, скромна је, има манире. Може бити сиромашнијег знања, али никако у мањку културе и васпитања. Облачи се угледно, сразмерно својим годинама, што мање непристојно обучена, а што више женственијег изгледа. Тај недостатак слободнијег облачења, који може да остави погрешан утисак, надокнађује унутрашњом лепотом која мушкарца обара с ногу.

       То је особа која је рођена да буде освојена, вољена и пажена. Особа која је са друге стране и увиђајна, пажљива и пожртвована. Даму не чини ни изглед, ни број година, као ни околности њеног рођења.

        Дама се не рађа као таква. Најпре се рађа женска особа која касније, услед ваљаног васпитања и културе живљења, постаје то и заслужи да носи ту титулу. Права дама улази у љубавну везу из заљубљености, а удаје се из досањане љубави.

     Ако сте срели особу која је културна, лепо васпитана, која поносно држи своје тело и атрибуте своје женствености, ма какви год они били, која се активно не предаје пороцима, која се извини када се убаци у разговор, или упита за реч. Код које је спољашња лепота у мртвој трци са унутрашњом, која не псује, није поводљива и нескромне природе, ваш живот је управо постао богатији за једно сазнање више: Даме ипак постоје!

Pupoljci u nama ili nek’ komšiji dugo poživi krava!

Proleće je zamahnulo čarobnim štapićem i polako krenulo da otvara zaspale pupoljke.

Vreme je, napisala sam pre neki dan na svom blogu, iako nisam neko ko može da bude vođa promene možda mogu da budem vođa buđenja! Vreme je jer i dalje verujem da u svima nama postoji pupoljak dobrote koji može i treba da se probudi i rascveta. Ovaj život zavisi samo od nas. Budućnost svih nas zavisi samo od nas!

Danas sam zaprimila dve prijave o „sumnjivom ponašanju komšija„. Jedan je potencijalni palikuća (iako nikad ništa spalio nije „pretpostavlja se“ da bi mogao), a drugi je „ugrožavajućeg izgleda, niskih higijenskih navika i prilično zapušten“.

„Palikuća“- Došao je u posetu ocu, koji je star i već 2 meseca u bolnici. Nije naš državljanin, nema zdravstveno osiguranje, slab je i slomio je ključnu kost. Mislite li da je opasan ili da mu nije dobro? Šta bi bilo da je neko od komšija prišao sinu svog bolesnog komšije i ponudio mu ručak za ova dva meseca? Pobogu zar je to tako teško? 😦

Инспирација и љубав

Шта је потребно човеку да буде срећан?
Одличном студенту је потребна добра скрипта.
Добром занатлији- добар алат који га неће изневерити.
Родитељима- здрава деца.
Шефу- захвални радници.
Спортисти-  простор за вежбање.
Сликару је потребно платно.
Музичару треба инструмент.

Шта треба писцу да би писао? Оловка, папир? Можда, али без инспирације, ништа.
Инспирација је писцу главно оруђе за рад, а свима другима споредно. Инспирација је присутна свуда. Инспирација, разлог да се нешто уради, неки циљ зарад кога се нешто ради.